4 najčešće zablude o konfliktima

Šta prvo pomislite kada čujete reč konflikt ?

Asocira vas na nešto loše, nešto negativno, zar ne? Bilo da se radi o poslovnom ili privatnom životu, malo je onih koji konflikte percipiraju kao nešto dobro i konstruktivno. Svađa, povišen ton, neslaganje, nešto što uništava timski duh, uglavnom su neke od  prvih asocijacija na konflikt. Međutim, konflikti mogu, ali ne moraju nužno biti destruktivni. Neretko se dešava da u konfliktima zapravo leži prilika za učenje, napredovanje i razvoj.

Mi vam otkrivamo 4 najčešće zablude o konfliktima. Sagledajte ih iz drugog ugla!

#1 Tačno je 7h. Sve je mirno. Konflikata nema ni na vidiku.

Tišina nije isto što i mir. Ukoliko ne čujete buku iz kancelarija, kao posledicu svađe kolega, ne znači da je sve u apsolutnom redu. Zapravo, takve situacije mnogo su gore i mogu značajno narušiti dobru radnu atmosferu. Ukoliko jedan od zaposlenih ne zna šta je ono što njegovom kolegi smeta, neće ni pokušati da koriguje svoje ponašanje. Situacija se može zakomplikovati u trenutku kada „priče iza leđa“ postanu česta pojava jer to veoma destruktivno može uticati na tim. Kako onda stvoriti pozitivno radno okruženje? Moramo najpre razumeti sebe i svoje kolege i nastojati da uočene međusobne razlike prihvatimo. Raznolikost je osnovna karakteristika ljudskog društva, neophodna za njegovo funkcionisanje. Isto važi i za organizaciju.

#2 Konflikti negativno utiču na rad. To se nikako ne sme desiti mom timu!

Iako ih „prati loš glas“, konflikti ne moraju nužno biti destruktivni. Prema mišljenju pesnika i psihologa, Majkla J. Mejda, cilj konflikta je stvaranje. Naime, ukoliko konflikt definišemo kao jaz između onoga što želimo da postignemo i onoga što trenutno postižemo, postavlja se pitanje: „Kako da taj jaz nestane?“. Ukoliko nastojimo da zaista razumemo zašto je do konflikta došlo i radimo na tome da dođemo do rešenja koje će pomiriti nastale nesuglasice, onda konflikti postaju konstruktivni, zatvaraju prethodno pomenuti jaz i simbolizuju stvaranje.

#3 Konflikti se moraju svesti na minimum. Oni negativno utiču na poslovni rezultat.

Da li ste ikada želeli nešto što trenutno ne možete da imate? Stan, novi automobil, tašnu, putovanje, premašen target? Sigurno da jeste. Šta god da je bila vaša želja, imali ste jak motiv da tu želju ostvarite. Sama nedostižnost onoga što želite bila je vaš pokretač. Takođe, vaš cilj ostajao je isti, dok su se načini njegovog dostizanja menjali. Nešto vas je jednostavno vuklo napred. Možda vam to zvuči čudno, ali sličan osećaj stvaraju i konflikti. Oni najčešće nastaju zato što nešto nemamo, nešto nismo ostvarili ili nije zadovoljena neka naša potreba. Tada se u nama budi želja da dobijemo to što nemamo ili ostvarimo neostvareno.  Ukoliko nam se suprotno mišljenje sagovornika ispreči na tom putu, u nama se bude razni kreativni načini za postizanje postavljenog cilja. Naime, ako su dve strane različitog mišljenja spremne na kompromis kako bi ostvarile svoje ciljeve, kao rezultat konflikta javiće se nešto novo i bolje.

#4 Saosećajnost kao lek svakog konflikta.

Još jedna od najčešćih zabluda je da empatija sprečava nastajanje konflikata. Određeni stepen konflikta je nužan kako bi se eliminisalo ponašanje kao što je nedostatak motivacije i kreativnosti, kao i loša komunikacija. Jako retko će se desiti da u potpunosti delimo mišljenje svojih sagovornika. Zapravo, latinski koren reči saosećajnost označava borbu. Ta borba, odnosi se na borbu sa sagovornikom oko različitih mišljenja i stavova kako bi se došlo do zajedničkog rešenja. Dakle, saosaćajna osoba neće rešiti nečiji problem, već će tom nekom pomoći da sam dođe do svog rešenja. Takođe, saosećanje ne predstavlja izbegavanje odgovornosti, već naprotiv, spremnost da prihvatimo odgovornost za zadatak, čak i onda kada se sa svojim kolegama ne slažemo u potpunosti oko rešenja tog zadatka.

Konflikti su neizostavan deo biznisa, ali oni ne moraju biti nužno destruktivni. Ključ je u kvalitetnoj komunikaciji. Šta to znači? Važno je da razumete potrebe osobe sa kojom razgovarate i da joj željenu poruku prenesete na pravi način. Taj način umnogome će zavisti od strukture ličnosti vašeg sagovornika. PCM je napredan koučing alat koji  vam upravo omogućava da otkrijete dubinsku strukturu ličnosti osobe sa kojom razgovarate.

Ukoliko vam je ovaj blog bio koristan i želite da saznate nešto više o PCM metodologiji, predlažemo vam da nam se pridružite na nekom od predstojećih događaja: