Kako je NASA otkrila PCM®

Proces selekcije astronauta u NASA-i nije ni malo naivan zadatak. Potrebno je izabrati najbolje među najboljima po različitim karakteristikama, kako fizičkim, tako i psihičkim. Pored toga, uzimajući u obzir da je sredina u kojoj se nalaze u toku ekspedicije izrazito stresna i opasna, pri selekciji se moraju uzeti u obzir ovi faktori, ali i brojni drugi kao što su saradljivost, preciznost i temeljnost u radu, efikasnost…

Taibi-kahler1-300x2881977-e godine, Terence F. Mc Guire, glavni psihijatar u NASA-i, zadužen za selekciju kandidata, poziva Taibi Kahler-a da prisustvuje i učestvuje u intervjuima u procesu selekcije. Taibi pristaje i dobija zadatak da sedi u uglu prostorije i posmatra, zapisuje. Taibi je posmatrao kandidate kroz svoj Process Communication Model i svaku osobu je stavio u jednu od šest kategorija po dominantnom tipu ličnosti. Na vrlo jednostavan način bi utvrdio njihove osnovne karakteristike ličnosti, kao i sa njima povezane snage i slabosti. Posmatrao bi njihovo verbalno izražavanje, način na koji govore o sebi, svojim postignućima, onome što im je posebno važno, ali i neverbalne znake, od položaja sedenja, do izraza lica, mimike i nesvesnih pokreta.

Obzirom da intervju sa jednim kandidatom traje oko 1,5-2 sata, Taibi bi nakon prvih 10ak minuta intervjua beleške koje je do tada napravo ostavio sa strane i nastavio na novim papirima. Nakon što bi kandidatov intervju bio završen, Taibi i Mc Guire bi uporedili beleške i rezultat bi uvek bio da Taibi nakon 10 minuta posmatranja ima više informacija nego psihijatar Mc Guire nakon sat i po vremena. Mc Guire, fasciniran onim što vidi, poziva Taibi-ja da se sa svojom PCM metodologijom priključi NASA-i i daljoj selekciji astronauta.

Dugogodišnjom primenom Process Communication Model-a uočene su izvesne sličnosti među primljenim kandidatima i neki tipovi ličnosti su dobili prednost u odnosu na ostale. Jedan od najdominantnijih tipova ličnosti među astronautima je Persister. Iz istraživanja rađenih 1984, 1985 i 1987-e godine, čak 71% svih primljenih kandidata u NASA-i su Persister-i. Oni dominiraju među astronautima upravo zbog svojih karakteristika ličnosti kao što su posvećenost, savesnost, perfekcionizam…

Obzirom da su, kod Persister-a, emocije u društvenim odnosima manje zastupljene i da imaju poteškoća da razumeju tuđu senzitivnost, naročito dobro sarađuju sa Thinker-ima koji su, kao i oni, logični i racionalni. Ovaj podatak je posebno važan jer su upravo Thinker-i drugi tip ličnosti po zastupljenosti među astronautima.

Statistika pokazuje da su Persister-i i Thinker-i zajedno među astronautima zastupljeni u čak 93%!

Pored ovih podataka, zanimljivo je i to da se za Promoter tip ličnosti smatra da se, zbog svojih osobina, kao što su neformalnost, impulsivnost, dinamičnost, pa i moguća neodgovornost kada je pod stresom, oni smatraju potencijalno opasnim za posao astronauta. Uostalom, s obzirom da je njihova zastupljenost među kandidatima koji apliciraju za poziciju astronauta manja od 1% pretpostavljamo da znaju da bi im tamo bilo prilično dosadno.

Kasnije se pokazalo veoma značajnim da je za dobru saradnju među astronautima na duži vremenski period ipak neophodna harmoničnost u odnosima, te se time posebna pažnja usmerila na Harmoniser-e koji umeju da održe prijatnu atmosferu i usmereni su ka ljudima mnogo više nego ostali tipovi. Ovim su Harmoniser-i dospeli na treću poziciju po zastupljenosti među astronautima.

Rebel spada u tip ličnosti koji je izuzetno redak među astronautima zato što ih karakteriše energičnost, spontanost, ali i moguća svadljivost i beg od odgovornosti kada su pod stresom. Jedna od retkih astronauta sa ovim tipom ličnosti je astronaut Sally Ride.

S obzirom da Imaginer-a karakteriše kreativnost, sklonost ka maštanju, stidljivost, iz raspoloživih podataka nema ni jedne osobe među astronautima sa ovim tipom ličnosti.

Grafikon26-1024x544

Persister i Thinker su najdominantniji tipovi ličnosti, Harmoniser je na trećem mestu, dok Rebel-a, Imaginer-a i Promoter-a gotovo i da nema među astronautima koji su odabrani u procesu selekcije. Pored toga, zanimljiva je zastupljenost među dominatnim tipovima ličnosti u populaciji i astronauta. Na primer, u celokupnoj populaciji Persister-a ima oko 10%, dok ih među astronautima ima čak preko 70%! Sa druge strane, Imaginer-a čini oko 10% populacije, dok među astronautima nije prisutan nijedan. 

Bilo kako bilo, uzimajući u obzir da kvalitet međuljudskih odnosa utiče na kvalitet obavljenog posla, može se zaključiti da je primena Process Communication Model-a omogućila NASA-i, kao izuzetno renomiranoj instituciji, da na mnogo jednostavniji način poboljša kvalitet saradnje među članovima unutar timova poslatih u istraživačke ekspedicije, što se dalje svakako odražava i na visok kvalitet njihovih istraživanja.

Jelena Spremo