Kako sprečiti i lečiti simptome drame na poslu

Zašto imamo toliku potrebu da uvodimo dramu u naš život? Bilo da se radi o vezi, porodičnim odnosima, prijateljima ili poslu, nedostatak drame poistovećujemo sa dosadom, zar ne?

Prvo moramo da naglasimo jednu razliku između termina koje često koristimo. Sukob mišljenja je u redu, jer znači da imate svoj stav, argumente i držite do sebe, a pritom ste u mogućnosti da razumete argumente drugih. Suprotstavljeni stavovi ne moraju da dovedu do svađe i drame! Ali zbog prirode čoveka i njegove potrebe da se pravda i da uvek bude u pravu, često sukob mišljenja prerasta u dramu, jer mora da postoji pobednik u svakoj svađi. Jedini problem – drama mnogo češće dovodi do destrukcije nego do produktivnosti i novih rešenja.

Zašto onda imamo potrebu da uvedemo dramu u naš život?

Mnogo se lako uključujemo u dramu jer je većina nas odraslo u okruženju gde se konflikt (koji i može biti konstruktivan) pretvara u dramu. Samim tim, od detinjstva nosimo sa sobom obrasce ponašanja koje smo naučili od roditelja i ostalih članova porodice. Pored uticaja na građenje naših obrazaca koje ima naše neposredno okruženje, setite se šta vidite svaki put kad uključite televizor. Crna hronika, rijaliti, filmovi – svaki kanal je pun drame i bez toga, nama ne bi bilo zanimljivo. Moderno društvo nas jednostavno uči sledećoj jednačini: DRAMA = UZBUĐENJE.

Omiljena rečenice svake osobe: “Rekao/la sam ti da će tako biti!”

Možda nismo toga ni svesni, ali drama je naša svakodnevnica, pogotovo na poslu. Javlja se u blažoj formi kao trač partija zaposlenih o njihovom direktoru/šefu odeljenja ili kao upiranje prstom na kolegu kome je propao projekat. Čak i povremeno kukanje o obimu posla, plati ili drugim timovima stvara negativnu energiju i tenziju kada predmet ogovaranja uđe u kancelariju. Vremenom, ovo prouzrokuje pad produktivnosti, lošu komunikaciju, nepovezanost sektora ili članova tima i gubljenje autoriteta i kontrole nad ljudima. Drama se javlja sve češće.

Kako sprečiti i izlečiti dramu

Bitno je zameniti dramu sa saosećajnošću i poverenjem, što u stvari predstavlja veštinu korišćenja konflikta kao katalizator za pozitivne ishode. Konflikt kreira jaku energiju koju možemo da iskoristimo za stvaranje pozitivne i pre svega, produktivne atmosphere. Sa vama želimo da podelimo 3 tehnike za bolju komunikaciju.

1. Otvorite se.
Kada postoji sukob, bitno je da otkrijete vaše prave motive i iskrena osećanja. Druga strana treba da zna šta želite da biste mogli da shvatite namere jedni drugih. Važno je da u ovom prvom koraku sprečavanja drame ne okrivljujete jedni druge. Transparentnost je jedan od najvažnijih koraka ka stvaranju efektivnih i delotvornih interakcija koje eliminišu dramu.
• Drama: “Kada ćeš završiti ponudu za tender? Čekam samo tebe ceo dan.”
• Efektivna rečenica: “Mnogo će nam značiti za naša dalja unapređenja i bonuse ako dobijemo ovaj tender. Stvarno sam anksiozan jer se stvarno oslanjam na tebe.”

2. Budi izvor resursa.
Šta je to što vi možete da ponudite kao rešenje sukoba? To je ono što treba da ponudite osobama sa kojima se trenutno razvija konflikt. Takođe, recite i vi šta je vama potrebno od drugih da bi sukob bio rešen na konstruktivan način. Budite pažljivi – ne smete da date takav savet kojim ćete drugoj osobi reći šta može ili treba da uradi, jer će ovo vrlo verovatno prouzrokovati odbrambeni stav i doprineti eskalaciji drame.
• Drama: “Mogao bi da ostaneš prekovremeno, da bi možda nekada stigao na vreme da završiš svoje zadatke”
• Efektivna rečenica: “Ako želiš, reći ću ti šta sam ja uradila da bih uspela sve da uradim od zadataka, sigurno će ti koristiti.”

3. Postavi granice.
Konfikt nastaje kada postoji jaz između onoga što mi želimo i onoga što dobijamo. Budite jasni kada komunicirate sa drugima o onome što želite ili ne želite da uradite. Recite im šta je u igri i koliko to znači za vas. Ovo je trenutak kada postižete jasnoću o vašim granicama kao i samo-poštovanju. Zato je mnogo važno da postavite granice onoga što prihvatate – i zašto ne prihvatate nešto više od toga! Pretnje i ultimatum ne funkcionišu – budite svesni iskušenja u koje možete da dođete. Na vreme recite ono što vam je u glavi.
• Drama: “Dobro, ajde! Poslaću tvoj CV mom bivšem kolegi, ali mi ne pada na pamet da ga ja zovem.”
• Efektivna rečenica: “Naravno da ću ti dati preporuku. Poslaću mail mom bivšem kolegi i proslediću tvoj CV. Pošto nemam više toliko blizak odnos sa njim, neću te najaviti preko telefona.”

Nije potrebno da saosećanje i empatija budu propraćeni prikrivanjem istine i izlivima emocija, ljubaznosti i lepih nadimaka. Saosećanje treba da bude trenutak kada pokazujete drugim osobama da ste uz njih i da vi stvarno igrate u istom timu (a ne jedni protiv drugih!). Bitno je da svi zajedno uočite kada se dešava miskomunikacija i zajedno usmerite razgovor ka rešenju, a ne problemu.

Na kraju, saosećanje je bitno zbog građenja poverenja i lojalnosti između zaposlenih i rukovodećeg tima, bez obzira da li pričamo o poslu ili privatnom životu, eliminisanje drame i zamena iste sa saosećajnošću i poverenjem je ključ za produktivne odnose i efektivnu komunikaciju. Uvek će doći do konflikata na poslu, to ne možemo da poreknemo, ali zato pristupite im sa konstruktivnim rešenjem i razbijte začarani krug neproduktivne komunikacije i drame!