Šta nauka NASA-e može da predvidi o predsedničkom mandatu Donalda Trampa? (prvi deo)

Donaldova trka za republikanskog kandidata pokazuje znake primirivanja. Dok njegovi anketni brojevi neznatno opadaju, on i dalje prednjači u trci. Glasači na obe strane, bilo da su oni koji ga vole ili oni koji ga se gnušaju, pitaju se, da li je Tramp kao predsednik zaista realna opcija. Sve se svodi na ličnost, a tu se uključuje i nauka.

Pre više od 40 godina NASA je počela da uključuje u svoj program evaluaciju koja se zasniva na metodologiji koja se zove Process Communication Model (PCM). PCM nije predugo ostao vezan samo za zadatke u svemiru. Bil Klinton je koristio ovaj model da unapredi svoje komunikacione veštine tokom prve predsedničke kampanje tokom ranih 90-ih godina u želji da se lakše identifikuje sa svojim glasačima.

Ono što čini PCM jedinstvenim je činjenica da je baziran na jeziku. Šta to znači? Jednostavnim prepoznavanjem reči, tona, tempa, sintakse i gramatike moguće je identifikovati kojem tipu ličnosti osoba pripada. Onog trenutka kada je poznato koji tip ličnosti je dominantan kod nekoga, PCM može da predvidi kako se ta osoba ponaša i kako reaguje u skoro svakoj situaciji. Indikacije su u rečima, a to je nešto što ni jednom političaru ne manjka.

„Hej bogat sam! Jako sam bogat!“… „Zašto ne misliti ambiciozno?“… „Bez energije ti si ništa.“ Da li vam ovo zvuči poznato?

Donald – Promoter

Izbor reči Donalda Trampa je očigledan, uzbudljiv i ekstreman. Njegovi jezički obrasci su dinamični i odlučni. Sve ovo ga otkriva kao klasično akciono orijentisanog promotera.

U najboljem izdanju promoteri su šarmantni, ubedljivi i snalažljivi. U najgorem su manipulativni, skloni uvredama, ličnim napadima i zastrašivanjem. Imaju visoku potrebu za incidentom – kratkim naletima intenzivne aktivnosti i uzbuđenja koju koriste za provokacije i ismejavanje, ako je to potrebno, kako bi dobili ono što žele. Oni su dovoljno vešti da prevaziđu skoro svaku situaciju, uvek streme najboljem i uvek se dočekaju na noge.

Svi mi procenjujemo ljude i svet oko nas drugačije u skladu s našim tipom ličnosti. Promoteri vrednuju snagu pre svega, a druge procenjuju na osnovu obima u kojoj je poseduju. Trampova konstantna kritika upućena Džebu Bušu da „nema energiju“ je način da ga nazove slabim što za jednog promotera automatski znači neuspeh.

To je takođe dokaz da promoteri imaju lukavu sposobnost da zadrže ubeđivački stav čak i kada zapravo napadaju. Ove poruke mogu delovati grube, detinjaste ili čak nekima gnusne, ali proračunato će rezonovati sa glasačima.

Tramp je odbio da položi republikansku zakletvu tokom prve da bi nekoliko nedelja kasnije preobratio tu svoju odluku i time demonstrirao drugu dominantnu karakteristiku promotera, a to je da instinktivno identifikuje i sačuva svoj interes u bilo kojoj situaciji. Kao promoter, Tramp je sagledao da je zakletva dobra pogodba, a ne stvarna saglasnost sa uverenjima. Odbijanje da položi zakletvu mu je, kako je i sam rekao „dalo veliku prednost“. Onog trenutka kada je to predstavljalo veću dobit – položio je zakletvu.

Na primer, odnosima motivisani harmonizeri će na bilo koju političku dosetku pre da se nakostreše, jer će oni na to gledati kroz prizmu zanemarivanja osećanja onih koje napada. Logički-orijentisani thinkere će Trampov nedostatak detaljnog plana frustrirati. Takođe i vrednostima vođeni persisteri mogu da osude njegovu naviku menjanja mišljenja i odanosti koji su uvek u skladu sa njegovim interesima.

Promoteri čine samo 5% populacije Severne Amerike što donekle objašnjava njihovu fascinaciju Trampom. Donald Tramp je tip ličnosti koji ljudi ne viđaju često i stoga imaju poteškoće da odvoje pogled s njega kada nešto govori.

Naravno ne posmatraju njegove spektakle svi na sličan način. I to je stvar tipa ličnosti isto koliko i ideologije.

Process-Communication-Model1