Da li ste jaki kao stena?

Marija je Thinker u bazi i u fazi. Već duže vreme ona ima problem u komunikaciji sa svojim kolegama. To je sama primetila ali to je primetio i njen nadređeni menadžer Petar, koji u početku to nije uzimao za ozbiljno ali kada je prošlo nekoliko meseci, a stvari se nisu popravljale shvatio je da je stvar ozbiljnija nego što se činilo u početku. Seo je sa njom i došli su do zaključka da bi bilo korisno da Marija krene na koučing. Pošto je Marija cenila mišljenje i namere svog nadređenog, kao čoveka koji je uvek imao logična objašnjenja i činjenice za sve što je izjavljivao i zahtevao, složila se sa njegovim predlogom za koučing.

Petar je znao za Marijin gubitak, veliku tragediju, automobilsku nesreću u kojoj je nastradao njen 20-ogodišnji sin. Bio je prisutan na sahrani, kada svi plakali, osim Marije. Marija je bila uzdržana, zamišljena. Govorila je prijateljima svog sina da ne smeju da plaču jer na taj način ne daju njegovoj duši da ode u raj. Marija je bila kao olovni vojnik, ponosna, jaka kao stub o koji udara besno more, a on se i dalje drži. Nikom nije dozvolila da je žali u tom trenutku. Natovarila je na sebe veliki kamen i stoički krenula dalje.

Prvih par dana nakon sahrane ništa se drastično nije promenilo u njenom ponašanju. Niko nije mogao da primeti ništa značajno ali kako je vreme prolazilo i stvari se polako vraćale u normalu, Marija je počela da pokazuje sve veću netrpeljivost i nerazumevanje za druge. Nije mogla da razume slabosti svojih kolega i teško je videla njihove jake strane već samo slabije. Slabost nije prihvatala i smatrala je da svako treba da prevaziđe sam svoje slabosti i da nema izgovora za greške i nesposobnosti. Pritiskala je ostale do krajnjih granica. Počela je da se ponaša kao general vojske u kojoj se nalaze već dobro obučeni i istrenirani specijalci za vandredne situacije koji nemaju pravo na grešku, zato što greška može da znači gubitak života.

Kada su ljudi polako počeli da odlaze iz firme i da traže premeštaj u druge sektore Petar je shvatio da nešto mora da se promeni, ili Marijino ponašanje ili da neko drugi zauzme njeno mesto. Pošto ju je cenio kao izuzetnog radnika i čoveka i shvatao da joj nije lako, Petar je seo sa njom da porazgovara i nadao se da će ona prihvatiti njegov savet,  što je ona i učinila.

Kouč: Marija možeš li u kratkim crtama da mi objasniš kako se osećaš?

Marija: Odlično, kao stena?

Kouč: Kad kažeš kao stena, na šta tačno misliš?

Marija: Kako ne razumete? Znate šta znači kad je neko stena? Jak, postojan, izdržljiv.

Kouč: A šta vam donosi ta stena, ta postojanost, izdržljivost?

Marija: Čuva me, priprema me za loše stvari da ih bolje podnesem, da se ne raspadnem u paramparčad.

Kouč: Čuva vas da se ne raspadnete u paramparčad, razumem. Recite mi Marija da li ste možda nekada videli ili čuli da stena pukne, da se raspadne.

Marija: (zamišljeno gleda u pod) Hmm, jesam. U stvari veoma često se to dešava. Tako nastaju peščane plaže, tako nastaju odroni. ( Opet pauza. Gleda blago dole, pogledom traži neke odgovore)

Kouč: Kako vi to objašnjavate?

Marija: Suviše su krute. Ne mogu da izdrže razne temperaturne i vremenske varijacije.

Kouč: Varijacije, shvatam. A kad kažeš stena, gde je osećaš u svom telu.

Marija: Svuda, saživela se sa mnom ali najviše je osećam unutra u stomaku, u srcu.

Kouč: Marija, ako bi ta stena pukla, šta bi se desilo?

Marija: Potekla bi voda, ne, potekla bi krv, ne, potekao bi gnoj, pa onda krv, pa onda voda.

Kouč: A ta voda Marija, šta ta voda znači za vas, šta ona predstavlja?

Marija: (Sedi skamenjeno, telo počije polako da joj drhti, oči cvene,kreću prvo suze, ona pokušava da zaustavi jecanje) Suze, čiste suze.

Kouč: ( primećuje da Marija ponovo gušo osećanja i daje joj podstrek da zaplače rečenicom) Marija stena je pukla, raspala se, neka poteče sve što ima da poteče i da isteče.

Ono što bi moglo da predstavlja problem za osobe sa dominantnim tipom ličnosti Thinker jeste neadekvatan odnos prema gubitku i žalosti. Ako Thinker nije naučio kako da se nosi sa gubitkom i da izrazi autentična osećanja tuge i žalosti, onda će kao i Marija pokušati da izbegne ova osećanja koja se njima čine suviše bolnim. Tada počinju da suviše kontrolišu stvari oko sebe radi pogrešnog i nekorisnog uverenja da će pomoću kontrole uspeti da sebe zaštite i da spreče eventualne loše buduće događaje.

Marija počinje da plače, da jeca. Reka suza ističe iz stene koja je pukla kao da je kataklizmički zemljoters pogodio. Poplava. Kada se smirila oči su joj dobile neki sjaj, drugačiji, blag izgled. Delovala je smireno i pitomo. Izmenila je i ton i boju glasa.

Pogledala je u svog kouča i rekla : Moj sin… (pauza)    

Kouč: Vaš sin?

Maija: (Nasmejana) Ponovo je živ, moje srce je ponovo živo.          

 Luica Radivojević