Da li vodite računa o svom mentalnom zdravlju? Zaista.
10/10/2019
  • atmadmin
  • Uncategorized
  • Коментари су искључени на Da li vodite računa o svom mentalnom zdravlju? Zaista.

„Nemam vremena, sutra ću.“

To je najčešći izgovor koji ljudi neretko upotrebljavaju kada je reč o redovnim preventivnim pregledima. Obično kod lekara idemo onda kada nas nešto zaboli ili postane toliko neizdrživo da počinje u potpunosti da nas ometa. Godišnji sistematski pregledi čine situaciju malo boljom, ali oni ne obuhvataju brigu o mentalnom zdravlju.

Danas je svetski dan mentalnog zdravlja. Hajde da razgovaramo. Otvoreno!

Stres je postao najveća bolest savremenog sveta, a neretko ga percipiramo kao nešto normalno što nužno mora biti sastavni deo naše svakodnevice. Nesanica, bol u grudima, stomaku, potiljačnom delu glave, česti konflikti i nesuglasice za kolegama, prijateljima i porodicom, samo su neke od posledica koje stres neminovno donosi. Zašto o tome ne govorimo? Zašto je postalo normalno, a normalno svakako nije? Tome svedoče i statistički podaci:

Na osnovu ankete sprovedene 2019. godine na uzorku od 2350 radnika,čak njih 47% izjavilo je da ima stomačne tegobe usled stresa i straha koji osećaju na radnom mestu. Zabrinjavajuća činjenica je da je čak 21% ispitanika izjavilo da su tegobe ove vrste redovna pojava. Usled nedostatka vremena, pritiska i straha u većini slučajeva (oko 56% od ukupnog uzorka) radnici na obrok troše manje od 6 minuta.

Sve prethodno navedeno znatno utiče na kvalitet života, kao i na fizičko i psihičko zdravlje svakog pojedinca. Svest o stresu i štetnim posledicama koje on donosi nije dovoljna. Moramo da uradimo nešto da sebe, a time ćemo uraditi mnogo i za svoje okruženje.

Šta je ono što možemo da uradimo kako bismo se izborili sa stresom?

Važno je da najpre razumemo sebe. Da suštinski shvatimo zašto ulazimo u stres. Kako da sprečimo njegovu eskalaciju, a kako da predupredimo ovakva stanja. Jednom kada razumemo sebe i svoje potrebe, moći ćemo da razumemo i druge, bilo da se radi o prijateljima, porodici, nadređenima ili kolegama.

Kako ćemo upoznati sebe i druge?

PCM (Process Communication Model) je inovativni razvojni model zasnovan na psihoterapiji i transakcionoj analizi koji omogućava razumevanje dubinske strukture ličnosti. Prema PCM modelu, svaka osoba predstavlja jedinstvenu kombinaciju 6 tipova u ličnosti koji imaju različite potrebe, motivišu ih različite stvari i iz različitih razloga ulaze u konflikte i stresna stanja.

Poznavanje sopstvene strukture ličnosti, ali i strukture ličnosti sagovornika značajno može unaprediti život svakog pojedinca i omogućiti mu da učvrsti odnose sa sagovornicima.

NASA je ovaj model koristila u obuci i selekciji astronauta tokom 20 godina, a danas ovaj model koriste mnogobrojne poznate kompanije sa liste Fortune 500, ali i u Srbiji.

SIEMENS – pionir u regionu kada je u pitanju mentalno zdravlje na poslu

Briga o mentalnom zdravlju na radu i efektivno rukovođenje stvara priliku svakom zaposlenom da poveća šansu za potpuno iskorišćenje razvojnog potencijala u cilju ostvarenja poslovnih i ličnih rezultata i  olakšava suočavanje sa normalnim životnim stresom. Na taj način omogućuje da zaposleni radi produktivno i efektivno.

Istraživanja pokazuju da psihološka dobrobit zaposlenih značajno doprinosi ishodu i rezultatima prilikom radne angažovanosti pri čemu se efekat ogleda kroz individulanu i organizacijsku produktivnost. Savremena praksa sugeriše da intervencije koje se primenjuju u cilju dobrobiti i blagostanja zaposlenih, u velikoj meri utiču na rezilijentnost ili otpornost na stres zaposlenih.

Kompanija SIEMENS je prva kompanija u Srbiji koja je prepoznala značaj mentalnog zdravlja, te je u saradnji sa kompanijom Atria Group kreirala šestomesečni program „MentalHealth@Work kroz PCM Model”. U ovaj projekat bili su uključeni svi zaposleni od najnižih do najviših organizacijskih nivoa. Cilj projekta bio je prikupljanje informacija o trenutnom emocionalnom stanju i stabilnosti,  kako pojedinaca tako i timova.  te stvaranju realne slike na osnovu koje će dalje biti sprovedeni akcioni koraci.

Pročitaj još

Pročitaje članke sa sličnom temom.