- atmadmin
- Blog
- Коментари су искључени на Konflikti na poslu – kada nastaju i kako ih uspešno rešiti?
Konflikti na poslu nam se dešavaju skoro svakodnevno, a posledica njih jeste vrzmanje misli da nam ništa ne ide po planu. Koliko god se trudili, dobijamo negativan feedback od svog menadžera, a mi se uprkos tome suzdržimo da ne iskažemo naše neslaganje i tako sprečimo potencijalni nesporazum.
Vremena je kao i uvek veoma malo, a vaš sin je juče, kao za inat, za ručkom izrazio želju da odete na putovanje tokom raspusta. Povišica zbog uspešno obavljenog projekta bi to rešila, ali da biste je tražili, najpre morate dobro obaviti posao. I taman kada ste pomislili da situacija ne može biti stresnija na vratima se pojavljuje Natalija sa zadatkom najvišeg prioriteta koji morate hitno obaviti. (Potencijalni konflikt na poslu u najavi)
Osećate kako polako „pucate po šavovima“. Opterećeni ste. Stres je dobio bitku protiv vas i na kraju nastaje nesporazum. Primeri konflikta su razni, a mi smo vam iznad naveli samo jedan od mogućih.
Kada nastaju konflikti?
Konflikti nastaju kada se naše mišljenje o rešavanju nekog problema ne podudara sa mislima druge strane. Tada i jedna i druga strana počnu obrazlagati svoje misli, što rezultira još daljim udaljavanjem od zajedničke tačke nego na početku kad su iskazale blago neslaganje jedna sa drugom. Tada nastaje konflikt. Međutim, nastanak i resavanje konflikta na poslu je potpuno normalno, jer ih možemo očekivati svuda gde vladaju ljudi. Dešavaju se svakodnevno, pored poslovnog, tako i na privatnom planu.
Čak 20% svog vremena menadžeri posvećuju rešavanju konflikta na poslu. Ukoliko se ne reše na vreme, oni mogu eskalirati u nešto mnogo više i značajno uticati na produktivnost i efikasnost zaposlenih. Kako bi mogli uspešno da upravljaju svojim timom, potrebno je da menadžeri nastalim nesporazumima pristupe na pravi način.
Nekoliko primera kako da ih uspešno rešite
1. Saradnja
Koliko vam je stalo do sebe, potrudite se da vam je stalo i do druge strane. Prioritet je ukloniti nesporazum na način da potencijalno rešenje konflikta na poslu odgovara svima. Ovaj pristup uključuje pre svega otvorenost, razmenu informacija, kao i analiziranje svih nesuglasica. Tako će se dve sukobljene strane doći do zajedničkog rešenja problema. Preduslovi za rešavanje problema su otvorena komunikacija i razumevanje sagovornika.
Ovu tehniku bi trebalo primeniti kada…
- nije potrebno hitno doneti konačnu odluku
- je potrebno doneti veoma važnu odluku koja zahteva strateško razmišljanje
- nesporazum obuhvata veliki broj ljudi koji rade u različitim odeljenjima, u okviru organizacije
- kada prethodno rešenje konflikta nije dalo rezultate prilikom implementacije
Izbegavajte je kada…r
- je potrebno hitno rešiti problem
- je nastali problem lako rešiv ili trivijalan
2. Kompromis
Ovu tehniku karakteriše prosečna briga za sebe i prosečna briga za druge. Naime, obe strane bi trebalo nečega da se odreknu, kako bi došle do uzajamno prihvatljive odluke.
Ovu tehniku bi trebalo primeniti kada..
- su ciljevi sukobljenih strana međusobno isključivi
- situacija nije hitna, ali je veoma važna
- rešavanje konflikta ima prioritet u odnosu na „pobedu“ jedne stane
- kada su sukobljene strane jednako snažne (npr. zaposleni i top menadžment)
Pokušajte je izbeći kada…
- je situacija veoma hitna
- jedna sukobljena strana ima veću moć u odnosu na drugu
- je potrebno zadovoljiti širok spektar različitih potreba
3. Nadmetanje
Nadmetanje karakteriše dominantni stil, odnosno velika briga za sebe i mala briga za druge. Najčešće se javlja jedna dominantna strana sa prioritetnim ciljevima i veoma čvrstim stavom, koja donosi odluku samostalno. Ovaj stil često se smatra agresivnim.
Ovu tehniku bi trebalo primeniti kada…
- su u pitanju hitni slučajevi, odnosno, potrebno je brzo doneti odluku
- potrebno je doneti nepopularnu odluku (veće organizacione promene, restrukturiranje, otpuštanje zaposlenih i sl.)
Ovu tehniku bi trebalo izbegavati kada…
- su zaposleni veoma emotivno reagovali na nastali nesporazum
- je potrebno učešće svih zaposlenih
- nije potrebno hitno donošenje odluke
4. Prilagođavanje
Ovu tehniku rešavanja konflikata karakteriše mala briga za sopstvene potrebe i velika briga za tuđe. Jedna strana odriče se svega što želi u korist druge strane. Ova tehnika predstavlja najpasivniju od svih 5 tehnika. Takođe, ova tehnika se često poredi sa velikodušnošću ili oslikava poslušnost drugoj strani.
Ovu tehniku bi trebalo primeniti kada…
- smo svesni da smo napravili grešku , odnosno, druga stana je u pravu
- održavanje dobrih odnosa ima prioritet nad pobedom
- je pitanje oko kog je sukob nastao vrlo važno za drugu stranu, ali nije toliko važno za nas
Ovu tehniku bi trebalo izbegavati kada…
- je pitanje veoma važno za nas
- prilagođavanjem nećemo trajno rešiti problem
5. Izbegavanje
Ovu tehniku karakteriše nizak nivo brige kako za sebe, tako i za druge. Naime, jedna strana se povlači iz nastale konfliktne situacije u potpunosti zbog potpune nezainteresovanosti za samu situaciju ili zato što čeka neki „bolji trenutak“ za rešavanje problema. Cilj primene ove tehnike je izbegavanje sukoba i potencijalnih konflikata. Ljudi koji koriste ovu tehniku skloni su da donose odluke bez saglasnosti drugih, čak i kada se radi o vrlo teškim odlukama.
Ovu tehniku rešavanja konflikta bi trebalo primeniti kada…
- je pitanje trivijalno i lako rešivo
Ovu tehniku bi trebalo izbegavati kada…
- se pitanje tiče svih članova tima
- sukob se nastavlja ili pogoršava
Još par reči za kraj…
Kao što ste mogli pročitati iznad, brojni su primeri konflikata koji mogu nastati. Mogu vam se desiti na poslu, u prodavnici, na vašem putu ka prijatelju – čak i u komunikaciji sa potpunim neznancem na ulici. Ali ono što je vrlo bitno jeste da razumete drugu stranu i odgovoriti tako da vi i druga strana budete zadovoljne vašom konverzacijom.