Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo – 50 godina od sletanja na Mesec
16/07/2019
  • Stefan Mirkovic
  • Blog
  • Коментари су искључени на Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo – 50 godina od sletanja na Mesec

Tog 16. jula pre tačno 50 godina 600 miliona ljudi širom sveta bilo je ujedinjeno. Trojica hrabrih astronauta u koje su bile uprte sve oči sveta, činila su posadu svemirske letelice „Apolo 11“ koja je lansirana u svemir na današnji dan.

Par dana kasnije, načinjen je „Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Nil Armstrong postao je prvi čovek u istoriji koji je kročio na mesec.

Iako danas slavimo jubilej, ova misija nije prošla baš glatko. Astronauti su se tokom putovanja u svemir suočili sa mnogobrojnim izazovima koji su ih mogli koštati uspeha misije, ali i života.

Ovaj blog biće posvećen najzanimljivijim detaljima misije Apolo 11, kao i problemima sa kojima su se astronauti suočavali tokom boravka u svemiru.

 

#1 Priprema je ključ uspeha

Realizacija ideje o sletanju na Mesec otpočela je mnogo pre davne 1969. godine. Misija „Apolo 11“ bila je samo jedan deo višegodišnjeg „Apolo programa“ koji je pokrenula Nacionalna aeronautična i svemirska agencija u SAD-u.

Lansiranju letelice „Apolo 11“ u svemir prethodile su godine istraživanja u kojima je učestvovalo 400 000 naučnika širom sveta.

Sam projekat uključivao je veliki broj misija bez posade sa probnim zadacima, kao i misije sa ljudskom posadom čiji je cilj bio provera bezbednosti svemirskog broda u orbiti oko zemlje (Apolo 7 i Apolo 9), let sa posadom oko Meseca, bez ulaska u njegovu orbitu (Apolo 8), kao i ispitivanje ispravnosti lunarog modula u orbiti oko Meseca (Apolo 10).

 

#2 Posadu ovog svemriskog broda činilo je troje ljudi

Iako se u literaturi najčešće sreću imena Nil Armstrong (vođa posade) i Edvin Oldrin (pilot lunarnog modula), pored njih se u svemirskoj letelici nalazio još i Majkl Kolins, pilot komandnog broda. Iako nije kročio Mesec, Majkl je bio neizostavan deo ove misije ključan za njen uspeh.

 

#3 NASA i SAD bili su pripremljeni i na neuspeh

Cilj „Apolo programa“ bio je sletanje na Mesec, ali i da omogući članovima posade da se bezbedno vrate kući. Međutim i pored uloženog znanja, godina istraživanja, kao i preduzimanja svih mera predostrožnosti kako bi misija bila uspešno završena, ni NASA, a ni državni vrh nisu bili sigurni u uspeh misije.

Naime, Ričard Nikson, tadašnji predsednik, imao je spremljen govor u slučaju da se astronauti nikada ne vrate bezbedno na Zemlju.

Atronaut

#4 Samo 25 sekundi spasilo je misiju „Apolo 11“ od propasti

Pre poletanja bila je utvrđena tačna lokacija sletanja svemirskog broda, međutim nije se sve baš odvijalo po planu. Prilikom sletanja na mesec, astronauti su primetili da je planirana lokacija stenovita i opasana, te da sletanje na istu neće biti moguće.

Kako su bili prinuđeni da promene lokaciju, Nil Armstrong je morao da uzme stvar u svoje ruke i ručno upravlja sondom. Ovaj potez iziskivao je i veću potrošnju goriva. Ukoliko bi se desilo da potrošnja goriva dostigne kritičnu tačku, letelica bi otpočela automatsko prekidanje sletanja. Ovu situaciju, astronauti su izbegli za samo 25 sekundi.

 

#5  Najduža 22 sata u životu Majkla Kolinsa

Astronauti Nil Armstrong i Dejvid Oldrin na mesecu su proveli 21 sat i 36 minuta sprovodeći različita istraživanja. Za to vreme njihov kolega Majkl Kolins, bio je u lunarnom brodu i čekao ih, a da pritom nije imao nikakvu vezu sa njima ili sa komandnim štabom u Hjustonu.

Nije znao čak ni da li su njegove kolege žive ili ne. Šta više, Majklu je bilo naređeno da otpočne povratak na Zemlju u slučaju da se Nil i Baz (Edvin) ne vrate u određenom roku.

 

#6 Kako uspešno odgovoriti na izazove u vrlo stresnim i opasnim situacijama

Potrebno je da najpre dobro poznajemo sebe, a zatim i svoje kolege. Važno je da znamo šta su naše snage, a šta slabosti. Šta je ono što nas uvodi u stres i kako možemo da sprečimo eskalaciju nepoželjnih stanja kako kod sebe, tako i kod svojih sagovornika.

Iz tog razloga NASA je za selekciju, regrutaciju i obuku svojih astronauta dugo koristila PCM (Process Communication Model) metodologiju. Ovaj model prepoznaje jedinstvene karakterne snage svake osobe, njene potencijalne slabosti i izazove i predviđa 3 različita nivoa stresa koja se mogu ispoljiti u određenim situacijama.

 

Više o PCM metodologiji možete pročitati OVDE, ili nam se pridružiti na prvom modulu treninga PCM kouč koji će se održati 8. i 9. novembra 2019. godine u Beogradu.

PCM Kouc