Koliko stres može da utiče na promenu naše strukture ličnosti

Sa svojih trideset godina Petra se i dalje osećala kao list na vetru. Provodila je većinu svog vremena negde između jave i sna, maštajući o drugačijem, boljem životu, koji je čeka negde tamo. Često je naglašavala da će se stvari desiti same od sebe. Još od detinjstva izdvajala se od drugih i volela samoću. Često je odlazila sama da se igra, sama je pravila lutke, gradila kule od peska. Nikada nije patila za „ovozemaljskim“ momcima, već su to uglavnom bili junaci nekih romana. Iako je imala mnogo udvarača nikada se ozbiljno nije zainteresovala za nekog sve do trenutka dok je jedan od njih nije podsetio na grofa, oficira Vronskog, a ona je naravno bila Ana Karenjina. Kada se udala, muž joj je postao veliki oslonac u životu. Ona je i dalje živela u svom svetu koji je kreirala samo za sebe i svog grofa, oficira. On je bio glavni „motor“ njihovog braka. Ona je uvek imala sposobnost da osmisli događaje i akcije ali veoma retko je nalazila načina da ih sprovede u delo. Nije bila zaposlena. Nije mogla da se odluči kome ili čemu bi dala svoje dragoceno slobodno vreme. Nije sama mogla da donosi odluke. Često je tražila potvrdu od muža, tražila je dodatna uputstva kada je trebalo sama da obavi nešto. Zvala ga je više puta dnevno na posao da bi joj pomogao oko odluka za najbanalnije stvari. U početku „Vronski“ je uživao u tome. Osećao se kao „pravi“ muškarac, muž, koji je podrška, oslonac, koji je svojoj supruzi ceo svet i bez koga bi ona verovatno „umrla“. Međutim kako je vreme prolazilo njemu je to postajalo sve veći teret. Nije mogao da se posveti kvalitetno drugim obavezama. Nije sebe doživljavao kao ruskog grofa, već kao muža, od krvi i mesa, a ne od papira i slova. Tražio je od Petre da ona peruzme sama inicijativu i da slobodno donese neke odluke. Kad god je sa njom hteo da priča o problemu koji imaju, ona se povlačila u sebe, zatvarala se u „najveći trezor“ za koji on nije imao ključ. Za nju, on je počeo polako da gubi lik ruskog oficira, grofa i da dobija lagano konture običnog „ovozemaljskog muža“. Osećala se izolovano i nemoćno kao da ništa ne može da uradi, a on je počeo da se oseća kao da je sam u braku.Posle nekog vremena muž ju je napustio. Bila je u šoku. Dugo nije htela da izađe iz kuće. Nije odgovarala na pozive. Imala je želju da umre. Strašno se plašila neizvesnosti koja je ispred nje. Osećala je kao da joj se ljulja tlo pod nogama. Uvela je sebe u paniku. Doživela je veliki stres. Posle nekoliko meseci velikog samoiscrpljivanja, jednog jutra probudila se kao druga osoba. Ni njoj samoj nije bilo najjasnije šta se desilo. Stvari nisu bile iste kao ranije. Imala je osećaj da je postala neko drugi. Uzela je život u svoje ruke. Počela je da organizuje svoj život, i da odlučuje šta želi u svom životu. Počela je aktivno da traži posao i ubrzo ga je i našla. Upisala je časove plesa i komunikacijskih veština. Otišla je kod svog supruga koga više nije doživljavala kao lika iz romana. Rekla mu je jasno i glasno da želi da joj se vrati. Nije ga pitala da li on želi, nego je jasno rekla koje su njene želje. On je bio veoma iznenađen. Prvi put u životu video je u njoj veliku odlučnost, rešenost. Osetio je da je prisutna, da može da računa na nju. Osetio je da može da zbaci sa sebe veliku odgovornost za njen život koju je nekada morao da nosi.

Kod Petre je posle velikog stresa proradio drugi tip ličnosti. Kada nije mogla da zadovolji svoje porebe Imaginera na pozitivan način pokušala je da ih zadovolji na negativan. To je dovelo do toga da ostane sama. Zbog tog događaja ona je sebe uvela u stanje velikog stresa. Stres je izazvao to, da na scenu stupi drugi tip ličnosti, tip, čije karakteristike ona videla kao korisne za njen život.