Šta je asertivna komunikacija? – primeri i tehnike

Asertivna komunikacija je pojam koji potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. Jedna od njenih definicija jeste:

“Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih“ – Lange & Jakubowski, 1976

Asertivna osoba zauzima životnu poziciju Ja vredim, ti vrediš ili se vodi stavom Ja sam OK, ti si OK. To znači da će ona poštovati stavove, mišljenje i potrebe drugog, čak i kada se ne slaže sa njima. Asertivna osoba ne želi da pokaže svoju dominantnost, već teži da uspostavi kvalitetne odnose sa svojim sagovornicima uprkos međusobnim razlikama – ovakva komunikacija se naziva asertivna komunikacija.

Kako su PCM i asertivnost povezani?

Razumevanje svojih i poštovanje tuđih potreba predstavlja ključ dobre komunikacije i odnosa. Stičući istovremeno uvid u svoje i sagovornikove potrebe i načine na koje pokušavaju da te potrebe zadovolje, kroz Process Communication Model osvešćujemo različitost na više nivoa. 6 tipova ličnosti u svima nama po PCM modelu na 6 različitih načina posmatraju svet, komuniciraju, ulaze u stres, imaju različite psihološke potrebe i motivatore.

 

PCM nam daje alate kako da na najbolji način osvestimo na prvom mestu ko je sagovornik preko puta, koje su njegove potrebe, kako komunicira i šta komunicira, da li je u OK poziciji ili nam pokazuje svojim ponašanjem da je na pomolu njegova reakcija na stres. Kad sve to saznamo, mi možemo primeniti adekvatne tehnike asertivne komunikacije, da bi razgovor protekao najbolje moguće. Nema potrebe da menjamo druge, različitost među nama i jeste onaj tajni začin koji čini ovaj život i naše svakodnevne interakcije zanimljivijim.

Asertivna komunikacija – primeri

Asertivna komunikacija je veština izražavanja svojih misli, osećanja i potreba na jasan i pošten način, bez agresivnosti ili pasivnosti. Stoga evo nekoliko primera asertivne komunikacije u različitim situacijama:

• U situaciji kada vam neko prekida tok razgovora:Asertivna reakcija: „Hteo/htela sam da podelim svoje mišljenje. Molim te, pusti me da završim svoju rečenicu pre nego što nastaviš sa svojim komentarom.“
• Kada neko prekorači vaše granice:
  Asertivna reakcija: „Razumem da imaš svoje mišljenje, ali molim te da poštuješ moje granice i prostor. Ne osećam se prijatno kada se to dešava.“
• Kada ne slažete s nečijim predlogom:
  Asertivna reakcija: „Razumem tvoj predlog, ali imam drugačije mišljenje o tome. Mislim da bi druga opcija bila bolja jer…“
• Kada treba postaviti granice na poslu:
  Asertivna reakcija: „Razumem da ima mnogo posla, ali trenutno sam zauzet/a svojim prioritetima. Možemo li se dogovoriti oko roka ili rasporeda?“
• Kada vam neko uputi nepristojnu ili uvredljivu primedbu:
  Asertivna reakcija: „Molim te, razgovaraj sa mnom s poštovanjem. Ne želim da budem deo razgovora koji uključuje uvrede.“
• Kada želite da izrazite svoje osećaje i potrebe:
  Asertivna reakcija: „Osećam se frustrirano/a kada se događa ovo. Trebam podršku i razumevanje, možemo li razgovarati o tome?“
• Kada treba odbiti zahtev ili ponudu:
  Asertivna reakcija: „Hvala na ponudi, ali trenutno ne mogu da se obavezujem. Imam već puno obaveza i trebam da se fokusiram na njih.“

Bitno je da vaše ovakvo asertivno ponasanje bude iskreno, ali tako da se s poštovanjem odnosite prema drugima. Važno je izražavati svoje potrebe i mišljenja na način koji vam omogućava da ostanete otvoreni za dijalog i rešavanje konflikata na konstruktivan način.

Možda vas zanima i kako postati lider?

Saveti i tehnike

1. Izgovarajte NE kada to mislite

Da biste poboljšalji svoju asertivnu komunikaciju, najbitnije je da se odviknete od navike da drugima zadovoljate sve želje i sebe stavljate u drugi plan. Vrlo je važno da postupate onako kako se osećate i da sledite svoje misli. Biti u koraku sa samim sobom je ključna stavka ka unapređenju asertivnosti. Postoji mogućnost da ćete u budućnosti od sagovornika dobiti predloge, koji vam se ne dopadaju. Uz adekvatno objašnjenje zašto vam te opcije ne odgovaraju, druga strana će vac razumeti i neće se naljutiti ili negativno odreagovati što niste prihvatili njegovu ponudu.

2. Posvetite pažnju svom tonu glasa

Gledajte da tokom razgovora vaš glas bude tih i opušten. Čak iako nekad povisite ton, shvatićete da ste možda pogrešno odreagovali i tokom narednog razgovora ćete biti svesniji svog tona. Biti asertivan takođe znači da govornik ne treba biti agresivno nastrojen, grub na neki način ili glasan. Miran i ujednačen ton će vašu komunikaciju unaprediti i sa svakim govornikom će vaš razgovor biti još bolji i bolji.

3. Pričajte sa drugima dok ne nađete adekvatan odgovor

U trenucima kada ne dobijemo pravi odgovor, odlazak je najlakša stvar. Međutim, ovakvo ponašanje bi ukazalo na našu nezainteresovanost i pasivnost, što svakako nije odraz asertivnosti. Da biste poboljšali asertivnu komunikaciju potrebno je da budete istrajni dok ne dobijete odgovor koji želite da čujete, tj. pravi odgovor. Ukoliko razgovarate sa nekim, budite stprljivi i vodite komunikaciju dok ne dobijete podatke koji su vam potrebni. Pitajte dodatno, više slušajte, više se interesujte i pronaći ćete ono za čim tragate.

4. Slušajte druge

Još jedna tehnika asertivne komunikacije jeste da slušate šta vam drugi pričaju, odnosno, šta vam sagovornik priča. Potrudite se da budete u tom trenutku, fokusirajte se na taj razgovor kao da vam je vrlo bitan i stavite do znanja sagovorniku da ste tu. Niko ne voli kada primeti da je druga strana, kojoj se obraćaju, delimično prisutna ili da ih ne sluša uopšte. Slušati znači trenutno odbaciti sve druge stvari i misliti samo o jednom trenutku, odnosno, o datom razgovoru.

Pročitajte i naš tekst kako da poboljašte svoje liderske veštine.

Trening asertivne komunikacije

U današnjem svetu, gde su interakcije sveprisutne, potrebno je da uspostavimo zdrave međuljudske odnose, izbegnemo konflikte i ostvarimo bolje rezultate u svim sferama života. Trening asertivne komunikacije može nam pomoći da steknemo veštine koje su neophodne za izražavanje svojih stavova i potreba na način koji je efektivan, ali i poštovan prema drugima. Evo nekoliko ključnih koraka koji se obično uključuju u trening asertivne komunikacije:

Samoposmatranje: Prvi korak u treningu asertivne komunikacije je postati svestan svojih misli, osećanja i ponašanja u komunikaciji. Obratite pažnju na situacije u kojima se osećate nesigurno ili neiskazano, i analizirajte zašto se to dešava.

Razvijanje samopouzdanja: Radite na jačanju svoje samosvesti i samopouzdanja kroz vežbe samoprihvatanja, afirmacije i vizualizacije uspeha.

Veštine slušanja: Učite da aktivno slušate sagovornika, pokazujete interesovanje i postavljate pitanja kako biste pokazali da vam je stalo do onoga što govore.

Izražavanje jasnih i konkretnih stavova: Važno je da budete jasni u izražavanju svojih misli i osećanja. Koristite „ja“ izjave umesto optuživanja ili kritikovanja drugih ljudi. Budite konkretni u svojim izjavama i izbegavajte pretpostavke.

Upravljanje konfliktima: Asertivnost nam pomaže da se nosimo sa konfliktima na zdrav način. Učite tehnike za rešavanje konflikata, kao što su pregovaranje, kompromis i pronalaženje zajedničkog interesa.

Vežbe uloge: U treningu asertivne komunikacije, često se koriste vežbe uloge kako bi učesnici mogli da praktikuju asertivne veštine u simuliranim situacijama. Ovo uključuje igru uloga, gde jedna osoba preuzima ulogu asertivnog komunikatora, a druga osoba igra ulogu sagovornika. Kroz vežbe, učesnici imaju priliku da primene naučene tehnike, razvijaju samopouzdanje i dobiju povratne informacije o svojoj komunikaciji.

Postavljanje granica: Učite kako da jasno izražavate svoje granice i odbijate zahteve koji nisu u skladu sa vašim potrebama, a da pri tome ostanete ljubazni i poštujete druge.

Kontinuirana podrška i vežba: Trening asertivne komunikacije je proces koji zahteva vreme, vežbu i kontinuiranu podršku. Ohrabrujte sebe i druge da primenjujete asertivne veštine u svakodnevnim situacijama. Povežite se sa grupama podrške ili pridružite se radionicama koje vam mogu pomoći da nastavite sa napretkom.

Kroz trening možete postati veštiji u izražavanju svojih stavova, postavljanju granica i rešavanju konflikata. Asertivno ponašanje vam pomaže da izgradite zdrave i produktivne odnose sa drugima, ostvarite svoje ciljeve i osećate se samouvereno u raznim situacijama.

Da zaključimo…

Svi imamo drugačije dominantne psihološke potrebe – neko želi konstantnu akciju, neko vreme samo za sebe, drugi zabavu. Neko voli žustru komunikaciju, neko blagu, a neko konciznu. Kada dođete u situaciju da ne dobijate ono što je vama potrebno već igrate po pravilima koje vam nameću okolnosti – možete imati osećaj kao da gubite kontrolu nad dešavanjima oko vas. Baš zato, PCM vas uči kako da preduzimate aktivnosti i komunicirate tako da budete u skladu sa sobom, bez obzira šta se dešava u okruženju.

Nadamo se da smo vam pojasnili šta je asertivna komunikacija i da će vam primeri, koje smo istakli iznad, pomoći da njome ovladate.

Želite da savladate umetnost komunikacije? Predlažemo vam da spoznate PCM.